Virus u kući...

Nije me dugo bilo... Virus, ljudi... Prvo sin , sutradan ja. Dvaput godišnje, zapamtila sam, razbolimo se zajedno.

Primetila sam prvo kod njega da mu malo nosić curi. Rekoh da ga odvedem kod pedijatra, kad ono virus. Curenje nosa i nadutost jedini primetan simptom. Pogleda mene doktorka i kaže mi da sam i ja bolesna. Ja je gledam u čudu, osećam se dobro, malo malaksalo, ali koja majka nije.

Sutradan kreće akcija. Sin temperatura, dva sata neće da spadne, pauza dva-tri sata, pa opet temperatura. Mislim da samo majke poznaju taj osećaj bespomoćnosti dok čekaš da temperatura spadne, dok gledaš dete iscrpljeno, a ne možeš da mu pomogneš. Vreme ti je tad i najveći prijatelj i najgori neprijatelj. Hvala bogu, apetit mu nije nestao.

Najviše se sam se plašila noći. Noću je nekako uvek najgore. Srećom, naspavali smo se svi. Nema više temperature kod  sina, ali krećem ja da osećam simptome. Nos, grlo, temperatura, sve to nekako, ali kosti što me bolele, nisam mogla da se pomerim. Dobro je da me je vikend uhvatio, mislim se ja, biću do ponedeljka kao nova.

Ponedeljak ujutru, meni gore nego ikad, sin počinje da kašlje strašno. Vodi nas „tatičica“, kako ga zove sin, sve u Dom zdravlja. Odvedemo njega, pa onda ja. Dok su oni išli na inhalaciju, ja odem kod svoje doktorke. Ona mi tu svašta uradila, otkrila, mislim se bolje i da nisam došla. Pita da idem na infuziju, rekoh joj da ja za to nemam vremena, dete me čeka. Ona me gleda i uzdiše. Kaže ona meni da ti otvorim bolovanje ovu nedelju, ne sviđa joj se pritisak i bolovi u stomaku, mislim se ja kakvo bolovanje, još platu da mi smanje, nisam pristala.

I tako ima nedelju dana kako nisam nizašta, a kuća je prepuštena mužu. A i hrana. Znači, evo gledam ovaj pod, nedelju dana se nije usisavalo. Hvala bogu, malo mi je bolje, pa ću sad na brzinu. Ako me posluži ovo raspoloženje i snaga, možda i prebrišem.

Setih se sada onog vica: Došla milicija na mesto zločina, žena ubila muža. Razlog-žena brisala pod, a on ušao obuven i počeo da šeta. Da li je žena uhapšena? Nije, čekaju da se pod osuši.

Svaka nam čast, majke!